Bivši, sadašnji i budući medicinari

18/06/2026

Budu pa odu, i opet se vrate korenima! To se zove ljubav prema profesiji, školi i učiteljima.Tako se neguje empatija i poštovanje prema sebi i drugima!

08/06/2026

Još jedna generacija maturanata medicinara je stasala....

23/03/2025

02/03/2025

Указом Кнеза Алаксаандра Карађорђевића основана прва централна војна болница у Србији, тим поводом, 2. март се обележава као дан Војно-медицинске академије у Београду.

ДАН ВОЈНОМЕДИЦИНСКЕ АКАДЕМИЈЕ

На данашњи дан, 2. марта 1844. године кнез Александар Карађорђевић потписао је Указ којим је проглашен Закон о устројенију шпитаља Централне војске, односно о оснивању централне војне болнице. Ова војна болница у Београду, од свог настанка до данас, променила је шест локација, постепено се развијајући од Војне болнице Дунавске диверзијске области и Главне војне болнице армијске области, па до данашње Војномедицинске академије.

Још почетком двадесетог века када је пресељена у нову зграду са четири стотине болесничких постеља, лабораторијом, кабинетом за рендген, стоматолошким одељењем и другим, важила је за најмодернију здравствену установу на Балкану, а по завршетку Првог светског рата лекари ове болнице учествовали су у оснивању Медицинског факултета у Београду.

После Другог светског рата, када је добила данашњи назив, у периоду од 1949. до 1976. године особље болнице чинили су медицински техничари, док су лекари имали стална постављења на матичним клиникама и одељењима, што се временом мењало, како је број војних осигураника растао. Нова зграда на Бањици у којој се болница данас налази, и која представља ремек дело модерне архитектуре и један од симбола престонице, изграђена је 1981. године, а са радом је почела 1. јануара наредне године. Одлуком Владе Србије из 2008. године извршена је функционална интеграција ВМА у систем јавног здравства Србије, са 40% својих капацитета, чиме су створени услови за бесплатно медицинско збрињавање цивилних осигураника. Данашњи датум Војномедицинска академија обележава као свој дан.

24/02/2025

Crno Vino - Doktore Pomozi

23/02/2025

Istorija medicine u Srbiji ima bogatu i dugu tradiciju, koja seže još u doba srednjovekovne Srbije. Evo pregleda njenih ključnih perioda:

Srednji vek

Prvi podaci o medicini u Srbiji potiču iz vremena Nemanjića (12–14. vek).

Hilandarski medicinski kodeks (iz 14. veka) je jedan od najstarijih medicinskih spisa na srpskom jeziku.

U manastirima su postojale bolnice, a lekari su uglavnom bili monasi i travari.

Osmanska vlast (15–19. vek)

Medicina se razvijala u okviru turskog zdravstvenog sistema, ali su postojali i narodni lekari.

U Beogradu su delovale prve bolnice (vakufske bolnice).

19. vek – period obnove srpske države

Prva moderna bolnica osnovana je u Beogradu 1841. godine.

Dr. Emilijan Josimović bio je jedan od prvih školovanih srpskih lekara.

Osnovana je Velika škola (1863), koja je kasnije postala Univerzitet u Beogradu.

1879. osnovan je Medicinski fakultet u Beogradu.

20. vek – razvoj moderne medicine

Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata organizovana je vojna medicina.

Dr. Archibald Reiss doprineo je forenzičkoj medicini u Srbiji.

Posle Drugog svetskog rata dolazi do razvoja moderne medicinske nauke, osnivanja instituta i širenja zdravstvenog sistema.

Osnovan je Institut za onkologiju i radiologiju, kao i mnoge druge specijalizovane bolnice.

21. vek – savremena medicina

Uvođenje savremenih dijagnostičkih i terapijskih metoda.

Razvoj transplantacione medicine i genetike.

Jačanje privatnog i javnog zdravstvenog sektora.