05/02/2021
Besplatnim učlanjenjem klikom na link ispod, za samo 2-3 minuta stičete mogućnost narudžbe ovoga, kao i svih ostalih proizvoda putem internet prodavnice:
https://rs.siberianhealth.com/rs/business/register/?ref=2504176219 =pk
U pretragu uneti šifru proizvoda: 500639
GVOŽĐE:
Gvožđe je neophodno za održavanje života, jer bez njega ne bi bila moguća proizvodnja hemoglobina (crvenih krvnih zrnaca), mioglobina (najbrži izvor kiseonika za mišiće) i nekih enzima koji obezbeđuju ćelijsko disanje. Smatra se jednim od najstarijih lekovitih sredstava. Gvožđe potpomaže rast i otpornost organizma prema bolestima. Sprečava i leči anemiju i vraća koži prirodnu boju i elastičnost. Gvožđe učestvuje u sintezi DNK, u metaboliznu kateholamina i služi kao prenosilac elektrona u mitohondrijama.
Organizam ne može da ga sintetiše, tako da su hrana i dodaci ishrani jedini način za njegovo unošenje. Prirodni izvori gvožđa su: crveno meso, džigerica, jezgrasti plodovi i razno povrće, a od dodataka najbolje se asimiluje organsko gvožđe u heliranom obliku, kod kojeg je molekul minerala okružen molekulima aminokiselina, pa nema prepreke u prolasku crevne barijere. Nasuprot tome, neorgansko gvožđe (ferosulfat) uništava vitamin E, mali mu je procenat resorpcije (oko 10%), pa stoga doze moraju biti desetak p**a veće, a to stvara probleme u crevnom i želudačnom traktu.
Najvažnija uloga gvožđa je u transportu kiseonika kroz krvotok, a pored toga ono potpomaže rast, sprečava zamor, pojačava imunitet i obezbeđuje pravilan metabolizam vitamina B kompleksa.
Gvožđe unosimo hranom, ali se od tako unesene količine samo do 20 % apsorbuje i stvarno stiže u cirkulaciju. Stoga smo uglavnom upućeni na uzimanje suplementarnih proizvoda, prvenstveno od gvožđa zavisi koja će količina kiseonika stići do mozga, srca, jetre, mišića i ostalih tkiva.
Nedostatak gvožđa smatra se glavnim uzrokom anemije koja je definisana kao nivo hemoglobina.
Suplementi gvožđa se vrlo često kombinuju sa folnom kiselinom, koja je neophodna za sintezu zdravih crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži i pravilno formiranje nervnog tkiva, kao i vitaminom C, koji povećava njegovu biološku raspoloživost. Gvožđe se bolje resorbuje na prazan stomak, pa bi bilo poželjno uzimati ga pre obroka. Međutim, osobama koje pate od poremećaja digestivnog trakta preporučuje se da ga unesu u toku obroka ili uz malu količinu hrane, kako bi izbegli moguće neželjene efekte u vidu dijareje, bolova u predelu stomaka, zatvora, mučnine i crne obojenosti stolice.
Grupe u populaciji koje imaju veći rizik za razvoj deficita gvožđa, među koje se ubrajaju:
- Žene sa obilnim menstruacijama
- Trudnice i dojilje
- Bebe i mala deca
- Devojčice u tinejdžerskim godinama
- Pacijenti sa rakom debelog creva, celijakijom, ulcerativnim kolitisom ili Kronovom bolesti
- Osobe koje su imali neku gastrointestinalnu operaciju
- Redovni davaoci krvi
- Pacijenti sa hroničnom srčanom insuficijencijom
- Vegetarijanci i vegani
- Deca i adolescenti
- Osobe sa lošim navikama u ishrani
- Profesionalni sportisti
Kada postoji nedostatak gvožđa, to se odražava na stvaranje hemoglobina i crvenih krvnih ćelija (eritrocita). Nedovoljno stvaranje hemoglobina za posledicu ima nedovolno snabdevanje ćelija i tkiva kiseonikom i razvoj anemije. Iako postoji veliki broj tipova anemije, anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa je ubedljivo najčešća. Kliničke posledice nastale usled nedostatka gvožđa su velike.
Cilj lečenja nedostatka gvožđa je snabdevanje dovoljnom količinom gvožđa koja će nadoknaditi zalihe gvožđa i normalizovati koncentraciju hemoglobina kod anemičnih pacijenata.
Simptomi nedostatka gvožđa:
- Umor
- Nedostatak energije
- Glavobolja
- Vrtoglavica
- Bolne menstruacije
- Pojačano opadanje kose
- Bleda prebojenost kože i sluznica
- Suva, oštećena kosa i suva koža
- Kratkoća daha tokom vežbanja
- Ubrzan rad srca, osećaj lupanja srca
- Bezrazložna anksioznost i pad raspoloženja
Kako se anemija pogoršava, posledice mogu postati ozbiljnije i pojedinci mogu da dožive:
- Neurološka oštećenja
- Aritmije
- Potencijalno i zatajenje srca
Shodno tome, dijagnoza i lečenje anemije usled nedostatka gvožđa trebalo bi da budu prioritet. Ova vrsta anemije je česta posledica različitih bolesti ili intervencija koje narušavaju homeostazu gvožđa.
Anemija tokom trudnoće:
U globalu, anemija je češća kod žena nego muškaraca, a nedostatak gvožđa je najčešći uzrok anemije. Nedostatak gvožđa se može javiti tokom trudnoće, u periodu nakon porođaja i kod žena koje nisu trudne (uglavnom kao posledica jakog krvarenja iz materice. Anemija u trudnoći jedna je od najčešćih komplikacija trudnoće. Potrebe za gvožđem znatno se povećavaju tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće, zbog širenja mase crvenih krvnih zrnaca i povećanog prenosa gvožđa u strukture placente i ploda. U zavisnosti od težine, nedostatak gvožđa je glavni faktor rizika oboljevanja kod majke i fetusa. Pored uobičajenih simptoma anemije (poput umora i glavobolje), nedostatak gvožđa tokom trudnoće povećava verovatnoću da će majka zahtevati transfuziju krvi ukoliko doživi gubitak krvi tokom porođaja.
Teška anemija tokom trudnoće (koja može biti rezultat prehrambenog nedostatka gvožđa) takođe je povezana sa povećanim rizikom od smrtnosti majki. Dalje, anemija izazvana nedostatkom gvožđa za majke predstavlja rizik za plod, uključujući prerano rođenje, malu težinu na rođenju i smanjene zalihe gvožđa za novorođenčad. Smernice zdravstvenih organizacija u akušerstvu preporučuju skrining za anemiju tokom trudnoće i savetuju ako je moguće da se anemija ispravlja pre porođaja. Oralno gvožđe se preporučuje kao tretman prve linije za anemiju nastalu usled nedostatka gvožđa kod trudnica.
Postporođajna anemija:
Postporođajna anemija primećuje se kod oko 30% žena, a gubitak krvi tokom porođaja je faktor koji tome doprinosi, bez obzira na način porođaja. Manjak gvožđa tokom trudnoće i gubitak gvožđa u majčinom mleku u postporođaju takođe može da istroši zalihe gvožđa kod žene. Anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa može imati značajan uticaj na zdravlje žene u postporođajnom periodu i povezana je sa neuspehom dojenja, letargijom i post-natalnom depresijom.
Jaka krvarenja iz maternice pogađaju 27% žena u menopauzi i vremenom iscrpljuju zalihe gvožđa, što vodi u anemiju uzrokovanu nedostatkom gvožđa. U evropskom istraživanju spominje se da je kod 63% žena dijagnostikovan nedostatak gvožđa barem jednom tokom reproduktivnih godina. Žene kojima je dijagnostikovan nedostatak gvožđa obično osećaju umor, slabost, bledilo lica i glavobolju.
Studije su pokazale da je suplementacija gvožđa nadoknadila zalihe gvožđa i poboljšala kvalitet života žena sa anemijom izazvanom nedostatkom gvožđa koje je prouzrokovalo krvarenje iz materice.
Kolike su normalne vrednosti gvožđa?
Normalne zalihe gvožđa variraju od osobe do osobe i u korelaciji su sa telesnom težinom. Za žene sitnije građe zalihe gvožđa su otprilike 500 mg, dok kod krupnog muškarca mogu da budu 1000 mg. Zalihe gvožđa mogu se proceniti na 10-15 mg gvožđa po kg telesne težine.
Stvarni deficit gvožđa koji pacijent ima, a samim tim i količina gvožđa koja im je potrebna da bi se gvožđe ponovo napunilo, varira od pacijenta do pacijenta i zavisiće od stvarnog nivoa hemoglobina i telesne težine. Objavljeno je da će prosečno anemičnom pacijentu biti potrebno oko 1500 mg gvožđa za punjenje gvožđa. Da bi odredili potrebnu dozu gvožđa, kliničari obično koriste jedan od dva pristupa: pojednostavljeni pristup ili pojedinačni algoritam (Ganzonijeva tabela sa formulama ) potcenjuje potrebe za gvožđem i veoma zavisi od procene zaliha gvožđa i nivoa hemoglobin.
Hb (g/dL)
Pacijenti sa telesnom masom
50 kg do
Besplatnim učlanjenjem klikom na link ispod, za samo 2-3 minuta stičete mogućnost narudžbe ovoga, kao i svih ostalih proizvoda putem internet prodavnice:
https://rs.siberianhealth.com/rs/business/register/..
U pretragu uneti šifru proizvoda: 500639
GVOŽĐE:
Gvožđe je neophodno za održavanje života, jer bez njega ne bi bila moguća proizvodnja hemoglobina (crvenih krvnih zrnaca), mioglobina (najbrži izvor kiseonika za mišiće) i nekih enzima koji obezbeđuju ćelijsko disanje. Smatra se jednim od najstarijih lekovitih sredstava. Gvožđe potpomaže rast i otpornost organizma prema bolestima. Sprečava i leči anemiju i vraća koži prirodnu boju i elastičnost. Gvožđe učestvuje u sintezi DNK, u metaboliznu kateholamina i služi kao prenosilac elektrona u mitohondrijama.
Organizam ne može da ga sintetiše, tako da su hrana i dodaci ishrani jedini način za njegovo unošenje. Prirodni izvori gvožđa su: crveno meso, džigerica, jezgrasti plodovi i razno povrće, a od dodataka najbolje se asimiluje organsko gvožđe u heliranom obliku, kod kojeg je molekul minerala okružen molekulima aminokiselina, pa nema prepreke u prolasku crevne barijere. Nasuprot tome, neorgansko gvožđe (ferosulfat) uništava vitamin E, mali mu je procenat resorpcije (oko 10%), pa stoga doze moraju biti desetak p**a veće, a to stvara probleme u crevnom i želudačnom traktu.
Najvažnija uloga gvožđa je u transportu kiseonika kroz krvotok, a pored toga ono potpomaže rast, sprečava zamor, pojačava imunitet i obezbeđuje pravilan metabolizam vitamina B kompleksa.
Gvožđe unosimo hranom, ali se od tako unesene količine samo do 20 % apsorbuje i stvarno stiže u cirkulaciju. Stoga smo uglavnom upućeni na uzimanje suplementarnih proizvoda, prvenstveno od gvožđa zavisi koja će količina kiseonika stići do mozga, srca, jetre, mišića i ostalih tkiva.
Nedostatak gvožđa smatra se glavnim uzrokom anemije koja je definisana kao nivo hemoglobina.
Suplementi gvožđa se vrlo često kombinuju sa folnom kiselinom, koja je neophodna za sintezu zdravih crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži i pravilno formiranje nervnog tkiva, kao i vitaminom C, koji povećava njegovu biološku raspoloživost. Gvožđe se bolje resorbuje na prazan stomak, pa bi bilo poželjno uzimati ga pre obroka. Međutim, osobama koje pate od poremećaja digestivnog trakta preporučuje se da ga unesu u toku obroka ili uz malu količinu hrane, kako bi izbegli moguće neželjene efekte u vidu dijareje, bolova u predelu stomaka, zatvora, mučnine i crne obojenosti stolice.
Grupe u populaciji koje imaju veći rizik za razvoj deficita gvožđa, među koje se ubrajaju:
- Žene sa obilnim menstruacijama
- Trudnice i dojilje
- Bebe i mala deca
- Devojčice u tinejdžerskim godinama
- Pacijenti sa rakom debelog creva, celijakijom, ulcerativnim kolitisom ili Kronovom bolesti
- Osobe koje su imali neku gastrointestinalnu operaciju
- Redovni davaoci krvi
- Pacijenti sa hroničnom srčanom insuficijencijom
- Vegetarijanci i vegani
- Deca i adolescenti
- Osobe sa lošim navikama u ishrani
- Profesionalni sportisti
Kada postoji nedostatak gvožđa, to se odražava na stvaranje hemoglobina i crvenih krvnih ćelija (eritrocita). Nedovoljno stvaranje hemoglobina za posledicu ima nedovolno snabdevanje ćelija i tkiva kiseonikom i razvoj anemije. Iako postoji veliki broj tipova anemije, anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa je ubedljivo najčešća. Kliničke posledice nastale usled nedostatka gvožđa su velike.
Cilj lečenja nedostatka gvožđa je snabdevanje dovoljnom količinom gvožđa koja će nadoknaditi zalihe gvožđa i normalizovati koncentraciju hemoglobina kod anemičnih pacijenata.
Simptomi nedostatka gvožđa:
- Umor
- Nedostatak energije
- Glavobolja
- Vrtoglavica
- Bolne menstruacije
- Pojačano opadanje kose
- Bleda prebojenost kože i sluznica
- Suva, oštećena kosa i suva koža
- Kratkoća daha tokom vežbanja
- Ubrzan rad srca, osećaj lupanja srca
- Bezrazložna anksioznost i pad raspoloženja
Kako se anemija pogoršava, posledice mogu postati ozbiljnije i pojedinci mogu da dožive:
- Neurološka oštećenja
- Aritmije
- Potencijalno i zatajenje srca
Shodno tome, dijagnoza i lečenje anemije usled nedostatka gvožđa trebalo bi da budu prioritet. Ova vrsta anemije je česta posledica različitih bolesti ili intervencija koje narušavaju homeostazu gvožđa.
Anemija tokom trudnoće:
U globalu, anemija je češća kod žena nego muškaraca, a nedostatak gvožđa je najčešći uzrok anemije. Nedostatak gvožđa se može javiti tokom trudnoće, u periodu nakon porođaja i kod žena koje nisu trudne (uglavnom kao posledica jakog krvarenja iz materice. Anemija u trudnoći jedna je od najčešćih komplikacija trudnoće. Potrebe za gvožđem znatno se povećavaju tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće, zbog širenja mase crvenih krvnih zrnaca i povećanog prenosa gvožđa u strukture placente i ploda. U zavisnosti od težine, nedostatak gvožđa je glavni faktor rizika oboljevanja kod majke i fetusa. Pored uobičajenih simptoma anemije (poput umora i glavobolje), nedostatak gvožđa tokom trudnoće povećava verovatnoću da će majka zahtevati transfuziju krvi ukoliko doživi gubitak krvi tokom porođaja.
Teška anemija tokom trudnoće (koja može biti rezultat prehrambenog nedostatka gvožđa) takođe je povezana sa povećanim rizikom od smrtnosti majki. Dalje, anemija izazvana nedostatkom gvožđa za majke predstavlja rizik za plod, uključujući prerano rođenje, malu težinu na rođenju i smanjene zalihe gvožđa za novorođenčad. Smernice zdravstvenih organizacija u akušerstvu preporučuju skrining za anemiju tokom trudnoće i savetuju ako je moguće da se anemija ispravlja pre porođaja. Oralno gvožđe se preporučuje kao tretman prve linije za anemiju nastalu usled nedostatka gvožđa kod trudnica.
Postporođajna anemija:
Postporođajna anemija primećuje se kod oko 30% žena, a gubitak krvi tokom porođaja je faktor koji tome doprinosi, bez obzira na način porođaja. Manjak gvožđa tokom trudnoće i gubitak gvožđa u majčinom mleku u postporođaju takođe može da istroši zalihe gvožđa kod žene. Anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa može imati značajan uticaj na zdravlje žene u postporođajnom periodu i povezana je sa neuspehom dojenja, letargijom i post-natalnom depresijom.
Jaka krvarenja iz maternice pogađaju 27% žena u menopauzi i vremenom iscrpljuju zalihe gvožđa, što vodi u anemiju uzrokovanu nedostatkom gvožđa. U evropskom istraživanju spominje se da je kod 63% žena dijagnostikovan nedostatak gvožđa barem jednom tokom reproduktivnih godina. Žene kojima je dijagnostikovan nedostatak gvožđa obično osećaju umor, slabost, bledilo lica i glavobolju.
Studije su pokazale da je suplementacija gvožđa nadoknadila zalihe gvožđa i poboljšala kvalitet života žena sa anemijom izazvanom nedostatkom gvožđa koje je prouzrokovalo krvarenje iz materice.
Kolike su normalne vrednosti gvožđa?
Normalne zalihe gvožđa variraju od osobe do osobe i u korelaciji su sa telesnom težinom. Za žene sitnije građe zalihe gvožđa su otprilike 500 mg, dok kod krupnog muškarca mogu da budu 1000 mg. Zalihe gvožđa mogu se proceniti na 10-15 mg gvožđa po kg telesne težine.
Stvarni deficit gvožđa koji pacijent ima, a samim tim i količina gvožđa koja im je potrebna da bi se gvožđe ponovo napunilo, varira od pacijenta do pacijenta i zavisiće od stvarnog nivoa hemoglobina i telesne težine. Objavljeno je da će prosečno anemičnom pacijentu biti potrebno oko 1500 mg gvožđa za punjenje gvožđa. Da bi odredili potrebnu dozu gvožđa, kliničari obično koriste jedan od dva pristupa: pojednostavljeni pristup ili pojedinačni algoritam (Ganzonijeva tabela sa formulama ) potcenjuje potrebe za gvožđem i veoma zavisi od procene zaliha gvožđa i nivoa hemoglobin.
Hb (g/dL)
Pacijenti sa telesnom masom
50 kg do
