Human Design transformacija - Sanja Tomić

04/06/2026

28/05/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 12

USPAVANI FENIKS NA LIČNOM PLANU

Na individualnom nivou Krst uspavanog feniksa je desnougaoni inkarnacioni krst (njegova levougaona varijanta je Krst duha, centralni krst je Krst raspoloženja). Sve ove varijante imaju glavnu genetsku kapiju - 55. Kapiju koja donosi obilje kreativnosti, melanholije, raspoloženja ili neraspoloženja, emocionalnu nesigurnost, probleme sa hranom, seksom, žrtvovanjem, emocionalnom dramom, emocionalnom uskraćenošću, zavisnošću...

Šta donosi februar 2027. godine varijantama ovog inkarnacionog krsta, već možete da osetite. Donosi vam buđenje koje podrazumeva da prvo morate emocionalno da umrete (šamanska, mistična smrt - oni koji su to već doživeli znaju o čemu govorim). Stići ćete do tačke gde vam se sve u životu raspada (ili ste do nje već stigli) i morate da „umrete” da biste se ponovo rodili – a to se zove osvešćivanje. Sam sam i sam svoju ranu nosim.

Nosioci ovog krsta provedu veći deo života kao vrlo marljivi i zauzeti ljudi. Toliko su zauzeti porodicom, poslom, kreativnošću, ili svojom uskraćenošću da apsolutno spavaju, jer ne vide šta im se dešava sa životom. U ovoj kapiji patite u jednom aspektu života, a u drugom uživate. Patite u partnerstvu, a uživate u hrani ili seksu. A uvek ste nesigurni, uvek ste žrtva, uvek biste da neko nešto uradi umesto vas. Ovo je individualna kapija, nesigurni ste kad treba da donesete odluku. Stalno vas uslovljavaju porodica ili kolektiv jer treba da se ponašate kao oni propisuju, a kapija 55 je arhetipska kapija neznanja. Nose vas emocije, a vi ste toliko zauzeti da ništa ne znate o sebi ni drugima.
Morate umreti i probuditi se jer vi treba da kažete čovečanstvu šta se dešava. Vi ste ti koji treba da shvate da je romantika za ljudski rod postoji samo na poternici, da homo sapiensi ustupaju polako, ali sigurno mesto rejvovima koje vi treba da dočekate kao svesna bića, kao feniks koji je izgoreo u emocionalnoj vatri da bi se rodio kao duh.
Sanja Tomić

25/05/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 11

LIČNI KRST PLANIRANJA

Na individualnom nivou Krst planiranja (37/40|16/9) je desnougaoni inkarnacioni krst (njegova levougaona varijanta je Krst migracije, a centralni krst je Krst pogodbi). Varijacije ovog krsta imaju centralnu kapiju 37 – kapiju porodice. On nam je donela zajednicu, prijatelje, kolege, kao i reprodukciju i kontracepciju, dogovore, pogodbe, ugovore, zakone, ustave, planove, institucije, političare, gradove, vodovode, nacionalne republike...

Oni koji su rođeni s Krstom planiranja ovde su da isplaniraju svoj život, naprave porodicu, naprave dogovore. Ovo su emocionalni dogovori Solarnog pleksusa i Ego centra. Dogovori usta i stomaka. Ono što unosimo u usta, utiče na stomak. Koje smo političare izabrali, toliko će nam biti pun stomak. Sa kim smo ušli u brak, takva će nam biti svakodnevica. Ovo su emocionalni planovi i dogovori, a samim tim su promenljivi. Tokom vremena ispostaviće se da je dogovor svako shvatio različito.

Pogodba je na početku zasnovana na principu zadovoljstva. Zajednica zahteva svoje festivale, svoje provode, svoje predstave. Tokom vremena shvatimo da je zadovoljstvo postalo birokratski brak, eksploatatorski posao, neartikulisano potomstvo, raspadnuta religija ili kvazinebeska istorija. To je trenutak kad možemo stići do unutrašnje istine. Nema večne pogodbe sa mužem, državom, bogom. Nismo izabrani. Mi pravimo izbor da izađemo iz lošeg plana, dogovora koji se pokazao pogrešnim, nedelotvornim, emocionalno iscrpljujućim.

Kapije 37 i 40 su emocionalni dogovori koji se uvek mogu raskinuti jer nikada nisu bili dovoljno jasni.Kad emocije doživimo do kraja, tek ih onda možemo razumeti. Emocionalno ćemo se transformisati samo kao pojedinci. A više nemamo gde da pobegnemo zemaljskim stazama i napravimo novi plan života. Nema više migracije u Ameriku i Australiju, svuda je izgrađena ista infrastruktura. Nema više divljine. Jedina infrastruktura koju možemo graditi u osvit novog doba je unutrašnja potraga. Osvajanje unutrašnje divljine. Novi plan je dogovor sa samim sobom.
Sanja Tomić

21/05/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 10

PARTNERSTVO DUŠA

Porodica, nekad osnovna ćelija društva, danas je potpuno promenila oblik. Samo pre nekoliko decenija bilo je nezamislivo da se bračni par razvede. Vekovima su muž i žena bili temelj porodice, ostajali su zajedno po svaku cenu, jer su se morala deca „izvesti na put”. Živeo se genetski imperativ u punom zamahu, reprodukcija je bila cilj skoro svakog stanovnika Zemlje.

Prošle godine je u Srbiji razvedeno skoro 11.000 brakova. Inicijatori razvoda su uglavnom žene četrdesetih godina. Žene su odavno ekonomski nezavisne, a poprilično i samosvesnije od muškaraca koji su se uglavnom izgubili u tranziciji u zrelo doba. Danas nije prioritet da deca rastu u bračnoj zajednici. Danas je prioritet – kakvo je partnerstvo.

Od februara 2027. sve vrste partnerstava biće na ispitu. Postojaće ili partnerstvo duša, ili ga neće biti. A to jedino moguće partnerstvo će biti zasnovano na bliskosti, otvorenosti, poverenju, komunikaciji, razumevanju različitosti. A toga nema bez samospoznaje.

Uran u Blizancima je uključio genetsku kapiju 20 – budnost u sadašnjem trenutku. Prošlost je za spominjanje a budućnost u veštačkoj inteligenciji. Ljudskom rodu je ostala samo sadašnjost, kako nam je sada i šta možemo da uradimo povodom toga. A da bismo uopšte znali kako se osećamo, moramo da imam bar sat slobodnog vremena za sebe i posvetimo ga sebi.

Brzina kojom se smenjuju događaji, životni preokreti, nestabilnost u društvu ili nestabilnost individualnih emocionalnih sistema raste iz dana u dan. Hoćemo li imati koji minut za svoja duševna stanja ili ćemo biti neprestano zauzeti (kapija 34) poslovima, informacijama, preživljavanjem? Evolucija boli, a bez bola nema rasta i razvoja.
Sanja Tomić

10/05/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 9

INDIVIDUALNO ZOMBIRANJE

Globalno društvo danas poštuje samo jedan autoritet – profit po svaku cenu. U kolektivu postoji samo boj za materijalni uspeh ili je puko preživljavanje. Nekadašnji autoriteti – moral, znanje, vera, posvećenost, istrajnost zamenjeni su poluistinama marketinga globalne sajber zajednice. Zato danas cvetaju fantazmagorične teorije i ekstremi svake vrste…

Novo doba individualnosti ne donosi nijednu genetsku kapiju srčanog centra (plemensku energiju), te briga o drugima, negovanje, vaspitavanje, obrazovanje koje donosi plemenska energija uskoro nestaje iza horizonta. Živećemo kolektivne emocionalne turbulencije – obilje neprepoznatih osećanja koje vodi u obilje zavisnosti od bilo čega - hrane, luksuza, drame ili narkotika. Svejedno, i mali crni ekran u koje svi povazdan bulje je svakako sredstvo za individualno zombiranje.

Prva žrtva nadolazećeg raspada zajednice bila je generacija X. Oni su u četrdesetim i pedesetim ostajali bez profesije, bez sigurnosti, bez podrške zajednice. Napunili su se buvljaci bankarskim službenicima, profesorima geografije, filozofima, vajarima, radnicima propalih fabrika...

Današnje žrtve su milenijalci, rođeni 80-ih i 90-ih. Stotine zanimanja nestale su nam pred očima i preselile se u sajber prostor kripto valuta, marketinga, internet prodaje „nečega i svečega”. Država nudi, obećava, pregovara ili preti, naplaćuje, oduzima. Obilje haosa, nestabilnosti, poremećaja svake vrste, neverovatna žanrovska raznovrsnost.

Uskoro ljudskost odlazi u istoriju. Ostaje kolektiv u kojem vladaju grabež, sajber hakeri, globalne mreže, telefoni i bezbroj informacija – kako biti moćan, kako biti bogat, kako biti poznat, kako pobediti u sajber trci AI budućnosti.

Ulazimo u doba individualnog ratovanja, individualnog preživljavanja, doba u kojem nema srca, već ste ili svesni – ili beslovesni.
Sanja Tomić

04/05/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 8

MOZAK ILI APLIKACIJA

Vrtoglavom brzinom uleteli smo u digitalno doba, doba potrošnje, konzumerizma i bezbroj virtuelnih mogućnosti za zabavu. Uostalom, kako se civilizacija više razvijala, tako je i ljudski rod razvijao svoje mogućnosti za prekraćivanje viška vremena. Razlika je što je slobodno vreme nekad bilo dostupno samo eliti, a danas je dostupno svima.

Poslednjih četvrt veka razvili smo sve moguće prečice da što manje koristimo mozak - od kompjutera do sprava i aplikacija. Sve umesto nas računa, proverava i donosi zaključke, a mi treba samo da popunimo jednostavne obrasce i dobijemo to što želimo. Stoga su nove generacije vičnije aplikacijama nego životu.

Ljudski rod sve manje piše, razmišlja, razmatra, rešava raznolike praktične probleme života. Ne znamo više ništa da popravimo - imamo majstore. Ne želimo da kuvamo - imamo brzu hranu. Ne gradimo kuće - imamo investitore. Ne moramo da istražujemo - imamo veštačku inteligenciju. Neće nam uskoro trebati ni učitelji - imaćemo kompjuterske programe za biologiju ili istoriju.

Sa analognog (neprekidnog) sistema prešli smo na digitalni, kompujterski sistem. Sat sa skazaljkama koje se kontinuirano kreću zamenili smo električnim, koji pokazuje vreme u brojkama. U novom dobu više neće živeti časovničari, mehaničari, predavači, umetnici, filozofi, sociolozi, antropolozi, književnici... Živeće pametni dronovi, pametni leteći automobili, pametne prodavnice i... nepametni ljudi.

Veštačka inteligencija smanjuje prostor delovanja čovečanstva. Izgubićemo kontakt sa ljudima, razgovaraćemo samo sa mašinama. Stoga stižemo u doba gde će ljudi izgubiti ljudskost, inteligenciju, sposobnost učenja, razvoja. Rađaju se generacije koje su manje inteligentne od roditelja, jer ljudski rod više ne vodi pamet. Vode ga gedžeti, sprave za obezljuđivanje, sprave za opijanje iluzijom.
Laku noć, čovečanstvo, do prvog buđenja u februaru 2027. godine.
Sanja Tomić

27/04/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 7
ISTINA VS. ILUZIJA
Izdrmao nas je Uran u Biku, preispitao svaku našu spoljašnju stabilnost, a poslednje skoro dve godine na red su stigli i naši odnosi - porodični, prijateljski, poslovni. Svaka iluzija koju najčešće zovemo nadom, raspršila nam se pred očima. A onda je Uran ušao Blizance naša lična istina se budi. Ako nastavimo da gajimo nadu o iluzijama, a ne istinu o svojim odnosima, nećemo se naći u prijateljskom, savezničkom okruženju krajem februara sledeće godine.

Uran je kolektivu uključio genetsku kapiju 8 - individualnu kapiju doprinosa u originalnosti i jedinstvenosti. Kolektiv ne voli jedinstvenost, kolektiv teži uniformnosti u religiji, ideologiji ili partijskoj zastavi. A jedinstvenost ne pripada ničemu, ona je svoja, autentična, upoznata sa svojim strahovima, emocionalnim dilemama, ulogama koje joj nameće pleme ili tehnološki razvoj.

Individualnost se ne može digitalizovati, ne može se homogenizovati u kašu društvenog poretka ili genetske reprodukcije. Ona traži nešto više. Traži ličnu istinu. Traži da tu istinu izgovorite i sami je čujete i razumete. Da se suočite sa osećanjima koje ste zakatančili u tamnicu nesvesnog, da pustite kontrolu nad životom - neka vas univerzum vodi, da uđete u iskustvo jer ćete nešto naučiti, a najviše ćete naučiti kad u nečemu pogrešite. Ako niste grešili, niste ništa ni naučili, niste osvojili svoj prostor mudrosti, niste „stigli i utekli, ni na strašnom mestu postajali”.

Svaki strašni trenutak u životu, svaka nevolja, gubitak, nepravda stigla je da to emocionalno proživimo do kraja, da prođemo emocionalni talas i iz njega izađemo kao neko ko je stekao svest o svojim emocijama, reakcijama jer je to doživeo, pustio svoj glas, opsovao, razočarao se, povredio se.

Osećanja se ne kontrolišu, ona su najsnažniji deo našeg bića. Ne zasipaju nas misli, zasipaju nas emocije. Nikad niko nije pao u nesvest od misli, ali od emocionalnog šoka jeste. Zato nemojte da vas lažu da se može upravljati emocijama. Kako ćete upravljati osećajima tela (žeđ, glad, bol) ili osećanjima tuge, melanholije ili praznine? Nikako, možeti ih samo doživeti do kraja i prihvatiti da su sve vaše emocije validne, a preispitati kako ste se ponašali prema drugima u toj emociji. E tu je onaj mehanizam zvani ego, koji se u raznim duhovnim učenjima smatra delom misaonog procesa.

Ego je nezrela emocija, dečije ponašanje, histerija ili agresija nezrelih aspekata ličnosti koje mogu odrasti samo primećivanjem, prihvatanjem i odlučnošću da odrastemo, sazrevamo i shvatimo da se raste u nevolji, a ne ispred televizora ili na telefonu.
Sanja Tomić

23/04/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 6

SADAŠNJOST ILI NIŠTA

20
Ono što znamo o prošlosti poznaje nas – utiče na naša uverenja, pogled na život, verovanja i očekivanja. Očekujemo budućnost u okviru poznatih obrazaca i kalkulacija. A o sadašnjosti ne znamo ništa jer ona nema velike istorijske priče, ni primamljiva obećanja. Ona je samo nezvesnost života.

Nova epoha traži da savladamo silu gravitacije među ljudima (34) i živimo u sadašnjosti (20). Svest živi u sadašnjosti, a prošlost i budućnost su pokrivač pod koji se mnogi sakriju jer je teško, jer je život brz, jer nema se vremena, jer smo zatrpani kakofonijom informacija, toliko da više ne znamo ništa i nikome i ničemu ne verujemo. Budimo se sa sumnjom, a legnemo sa pretrpanom glavom.

Šta je onda bivanje u sadašnjosti? Sadašnjost je kako se osećam, jesam li nezadovoljan, nespokojan, da li sam zabrinut, šta me muči... Sadašnjost je imati bližnje sa kojima možete o tome otvoreno razgovarati, otvoreno pretresti svoje odnose. Jer dok govorite kako se osećate, otvarate unutrašnje prozore, čujete svoj glas, intonaciju, čujete šta se u vama koleba. A kad čujete sebe, onda možete i zastati i pozabaviti se svojim strahovima, reakcijama, upoznati se sa njima i uvideti obrazac svog ponašanja i postupaka. Jer osećanje je uvek pokretač misli. Njime je sve protkano, svaki naš dan od jutra do večeri je niz osećanja, neugodnosti, neželjenih oseta i osećaja, koje preskočimo, jer nemamo vremena od digitalizacije, jer rešavamo probleme, jer kupujemo, jer žurimo na autobus, jer brinemo o drugima...

Zato pričajte o tome kako se osećate i šta vas muči i sa onima odabranima kojima to možete reći i samima sobom. Tako ćete biti u sadašnjem trenutku – danas sam zlovoljan, sutra nasmejan, trenutak po trenutak, dan po dan jer biti čovek nije zbir misli, biti čovek je osećati. A onaj koji oseća može razumeti sebe i u toj potrazi sazrevati.
Nije zreo onaj koji ima mnogo godina, zreo je onaj koji je spreman da kaže istinu – nezadovoljan sam, nesrećan, povređen, ljut ili depresivan – samom sebi, a onda i drugom. Tek onda može da se bavi uzrocima koji se nalaze u prošlosti. A budućnost je uvek posledica našeg razvoja u sadašnjosti.
Sanja Tomić

14/12/2025

MASKA NOVOG DOBA

BUDI POZITIVAN - BUDI PROGRAMIRAN

New Age doneo je raznovrsnost u svet religija, ali se brzo obukao u njihove haljine negujući verovanja koja nisu postala mudrost nego fraze, pa kako ko razume. Još od Oša i popularisanja istočnjačke mudrosti počelo je pomeranje čovečanstva ka novim ideologijama, novim uniformama, novim stavovima, novim mudrostima, novim prosvetljenjima.

Osnovni stav New Age generacija je - budi pozitivan. Internet je pun dobronamernih saveta kako raditi na sebi, kako biti bolje ljudsko biće. Skoro naleteh na slično uputstvo sa savetom: nikad ne reci „pogrešio sam”, nego „naučio sam lekciju”. Uputstvo kako da postanemo papagaj.

Interesantno je analizirati ovo uputstvo za postajanje boljeg robota. Jer kako robot može da pogreši, on samo uči novi program.

Ako nikad nismo pogrešili, kako ćemo se suočiti sa greškom, duboko je odbolovati, pa tek onda nešto naučiti? Doživimo svoju brzopletost, nepromišljenost, grubost, reaktivnost svake vrste do kraja. Ostanimo sa neprijatnim osećanjima koliko god da traju. To je naš emocionalni talas, imamo emocije jer treba da ih doživimo potpuno da bismo mogli da razumemo nešto o sebi. Jer ako ne vidimo da smo pogrešili bezbroj p**a, i nismo spremni da to kažemo pred drugima, nećemo biti bolji ljudi.

Bićemo programirane lutke, koje uvek pomalo žulja cipela nepogrešivosti. Sanja Tomić